Najkontroverzniji roman Agate Kristi: Nakon objavljivanja knjige "Ubisto Rodžera Akrojda" kraljica krimi-žanra je misteriozno nestala 11 dana!
Te 1926. godine kada je kraljica krimi-romana Agata Kristimisteriozno nestala, spekulisalo se čak da je njeno skrivanje bila kazna i za javnost, koja ju je napadala zbog "Rodžera Akrojda".
Međutim, iste godine Agata Kristi se suočila sa velikim problemima jer joj je umrla majka, a njen muž joj je saopštio da je u vezi sa drugom ženom. Traumatizovana tim otkrićem Agata je nestala da bi je vlasti posle 11 dana našle u banji Herogejt u Jorkširu prijavljenu pod imenom ljubavnice njenog muža.
Nikad do kraja razrešena misterija
Godine 1926, neposredno nakon objavljivanja šestog romana Agate Kristi “Ubistvo Rodžera Akrojda”, Kristijeva je inscenirala vlastiti nestanak.
Trećeg decembra je sela u kola ispred svoje kuće u Berkširu. Sledećeg jutra automobil je nađen, ali nje nije bilo u njemu.
Stajao je na ivici provalije nedaleko od Gildforda (okrug Sari), sa upaljenim svetlima, a u njemu su nađene samo torba sa stvarima i istekla vozačka dozvola.
Tražilo ju je 1.000 policajaca i 15.000 volontera.
Policija je tragala za njom 11 dana. Neki su mislili da je na ovaj način htela da pobudi interesovanje za svoj novi roman, ali je bilo najviše onih koji su sumnjali na njenog muža, zgodnog pukovnika Arčija Kristija, koji joj je na dan njenog nestanka, rekao da će provesti vikend “s prijateljima”, a ona je znala da je mislio na ljubavnicu Nensi Nil.
Agata je tvrdila da se ničega ne seća, a doktori su utvrdili da se radi o amneziji, iako mnogi nisu poverovali u to. Veliki broj ljudi smatrao je da se radi o marketinškom triku u cilju promovisanja njenog novog romana.
Izbačena iz Kluba autora detektivske književnosti
Odmah po objavljivanju romana "Ubistvo Rodžera Akrojda", tada već slavna 36-godišnja spisateljica izbačena je iz Kluba autora detektivske književnosti.
Podigla se čitava bura, jer je narušila elementarne zakone žanra, časnu igru koja mora da postoji između autora i čitaoca: da čitalac u svakom trenutku mora da ima tragove o zločinu, koje će detektiv spojiti i, naravno, da on ima svog pratioca koji je uvek na nivou prosečnog čitaoca.
- Agata Kristi je ovim romanom sve to odbacila i dovela upitanje. Naime, pripovedač je tu zapravo i pratilac Herkula Poaroa, ali i ubica što je bilo nezamislivo. To znači da pripovedač kazuje jedno, a zapravo prikazuje sasvim drugo - objašnjava profesor doktor Dejan Milutinović, autor knjige "Poetika detektivke", piše RTS.
Knjiga je smeštena u izmišljeno selo Kraljev konak u Engleskoj. Pripoveda je dr. Džejms Šepard koji postaje Poaroov pomoćnik umesto kapetana Hejstingsa koji se oženio i nastanio u Argentini. Roman uključuje neočekivani rasplet u poslednjem poglavlju u kom dr. Šepard otkriva da je bio nepouzdan pripovedač i koristio književne tehnike da prikrije svoju krivicu ne napisavši ništa neistinito.
"Najbolji primer žanra"
Tako Agata Kristi koristi upravo ličnosti, poput uglednog doktora da pokaže kako društveni identitet može biti savršeno pokriće za kriminalno ponašanje.
- Ono što je Agata Kristi pokrenula ovim romanom je jako značajno. Poklanjanje pažnje pripovedanju biće značajno i u hard-boiled školi jer su oni promenili diskurs ili način na koji se pripoveda usaglašavajući ga sa korumpiranim svetom o kome su pričali. Dakle, zločin više nije bio bitan niti misterija, niti zagonetka oko njega već je bio samo način, sredstvo da se prikaže korupcija društva tridesetih godina u Americi i kasnije - naglasio je profesor Milutinović.
Kristijeva je u svojoj autobiografiji iz 1977. otkrila da joj je osnovnu ideju dao njen zet Džejms Vots iz Ebni hola koji joj je predložio roman u kojem će zločinac biti lik kao Doktor Votson za koji je Kristijeva smatrala da bi bio „izuzetno izvorna zamisao".
Godine 1990. Ubistvo Rodžera Akrojda zauzelo je peto mesto na spisku Prvih 100 kriminalističkih romana svih vremena po kotiranju članova (svih pisaca krimi dela) Udruženje pisaca kriminalističkih romana u Britaniji.
U anketi koja je 2013. organizovana povodom proslave šezdesetogodišnjice postojanja britanskog Udruženja pisaca kriminalističkih knjiga, roman Ubistvo Rodžera Akrojda proglašen je za najbolji krimić svih vremena, a 600 članova udruženja navelo je da je to "najbolji primer žanra ikada napisanog".
Predstava, film, radio..
Knjiga je odmah prilagođena u predstavu "Alibi", u adaptaciji Majkla Mortona i njom je otvoreno pozorište "Kraljević od Velsa" u Londonu 15. maja 1928. godine sa 250 predstava sa Čarlsom Loftonom u ulozi Poaroa.
Predstava je zatim pretvorena u prvi zvučni film zasnovan na delu Kristijeve. U trajanju od 75 minuta, premijerno je prikazan 28. aprila 1931. Zatim je 2002. godine od priče snimljen ruski film "Poaroov heuspeh".
Orson Vels je roman prilagodio kao jednočasovnu radijsku predstavu za epizodu "Kembelovog pozorja" 12. novembra 1939. godine. Vels je igrao i doktora Šeparda i Herkula Poaroa. Roman je takođe prilagođen kao radijska predstava u trajanju od sat i po za BBC Radio 4 1987. godine. "Ubistvo Rodžera Akrojda" prilagođeno je kao 103-minutna drama emitovana u Velikoj Britaniji na ITV-u 2000. godine, ali ona značajno odstupa od knjige.
(Kurir.rs/Blic)
VIDEO: Autorka romana o sektama: